pet - 03.12.2010
Moj prvi računar
Malo neukusne samoreklame. Toshiba organizuje nagradni konkurs. Potrebno je bilo napisati priču o svom prvom računaru, a jedini uslov je da priča ne sadrži više od 300 reči. Moja priča ušla je u krug onih koje će biti objavljene u nekakvom izdanju (još uvek nisam siguran kako i gde), a 15.12. saznaću i da li sam dobio nagradu - Tablet PC. Drž'te palčeve.
A kad se već samoreklamiram... Nisam do sad spominjao Blog Open, regionalni festival posvećen social web-u, u ovogodišnjem pratećem štampanom izdanju objavili su i moj post Reinkarnacija. Jedini sam objavljen sa MojBlog komune ove godine, tako da mu ispadam nekakav čuvar ove web zajednice. Jesje. Do sad Blog Open nisam spominjao, pre svega jer ja i nisam neki web aktivista, redovan učesnik u raspravama... Ja ovaj blog drndam zbog sebe, iz krajnje sebičnih razloga. I to u retkim trenutcima kada uspem da uhvatim vremena.
A sad, pričica sa Toshibinog konkursa... Pošto već ne stižem ništa drugo da objavim ovde...
Počeo sam u Matrixu. Monohromatski, crno-zeleni, displej. Nije bilo tu mnogo šta da se radi, a i to što je bilo uglavnom se odrađivalo šrafcigerom. Štelovanje glave na kasetofonu, kako bi se bilo šta i moglo igrati, a onda rastavljanje džojstika kako bi se na Decathlon-u postizali bolji rezultati. Kasnije je došao monitor u boji pa je igranje Tetrisa dobilo nekog smisla, disk jedinica nažalost nikada nije stigla.
Moj drugi prvi računar je bio moj prvi PC. Pentium. Drugog dana sam obrisao drajvere kako bi napravio mesta za Warcraft II na majušnom hard disku. Potpuni krah i moj prvi blue screen of death. Dosta godina kasnije plaćen sam za pisanje drajvera određenih eksternih uređaja. Ironija, zar ne?
Moj treći prvi računar, prvi u kategoriji laptopova, imao je atipičan sistem hlađenja. Popio je nekoliko kafa, mineralnih voda, lepljivi sok od kajsije, čak i pivo jednom kako bi obuzdao radnu temperaturu. Ponekad bi mu čak to i pomoglo. Neke pametne stvari je ovaj računar pomogao da odradim, ali sam mu najzahvalniji na društvu u predugim autobuskim i aerodromskim satima.
Moj najnoviji prvi računar je u stvari naš prvi računar. Ima mede, zeke i kornjače nacrtane. Ima on-off dugme. Ne traži nikakve drajvere i prostim klikom bilo gde na tastaturi pušta multimedijalne sadržaje na monohromatskom, sivo-crnom, ekranu. Kompatibilan je sa većinom drugih gumenih igračaka.
pozzdraw od prasitja
<< Home
